Blog
ponedjeljak, studeni 5, 2007



Evo jedan recept još iz doba moje prababe, a možda i prije - u raznoraznim kuharicama koje se nalaze kod nas doma, ovi se keksići zovu jednostavno "domaći kolači".  Ja sam danas silom prilika i u žurbi (trebalo je to ugurati između fitnessa i faksa) uvela jednu malu izmjenu u recept i uopće nije loše ispalo. Tu vam ga stavljam u originalnoj verziji, a mislim da ima dosta mjesta za improvizaciju pa vi (ako budete radili) radite kako vam drago. Radi se o domaćim suhim keksićima koje često nalazimo na svečanim stolovima, ali po mom mišljenju su super i za svaki dan - umjesto da kupujete kekse, napravite veliku zalihu i sakrijte od ukućana (šteta što ne postoji neka opcija da i sam zaboraviš gdje je nešto spremljeno...) i uvijek ćete imati keksiće za uz mlijeko ili kad banu nenajavljeni gosti. 

Treba vam (za poprilično veliku količinu, ja sam danas prepolovila dozu):

1 kg brašna
1 prašak za pecivo
4 jaja
25 dkg šećera
25 dkg masti
1 šećer-vanilija

1) prosijati brašno s praškom za pecivo (ja sam danas ubrzala stvari i nisam prosijavala)
2) jaja, cukar, šećer-vaniliju i omekšalu mast batiti mikserom 15ak min
3) dodati u brašno i napraviti tijesto
4) formirati  bombone mašinicom
5) peći na 180C dok ne uhvate finu boju (meni osobno je miris puno bitniji da znam kad se nešto vadi iz pećnice)

Ako nemate neku mašinicu za oblikovanje keksića, možete jednostavno:
a) napraviti štruce pa rezati tanke šnite
b) razvaljati tijesto i uzeti neku formicu (srce, zvjezdicu i sl.) ili malu čašu i pomoću nje napraviti oblik.

Ovo je baš originalna verzija pa u nju ide mast, ali pretpostavljam da bi jednako dobro funkcioniralo i s maslacem, a meni je danas ponestalo bijelog brašna pa sam dodala 10 dkg integralnog i bilo je jako fino. Osim toga, usred posla sam shvatila da nemam peki papira pa sam pošla u najbližu trgovinu i tamo nije bilo za kupiti pa mi je prodavačica dala nekoliko listova na kojima oni peku fornette i baš joj hvala i ovim putem (iako 100% ovo ne čita, ali nema veze...)





Za ove keksiće vam nemam baš neku povijesnu priču, ali moja baba ih pravi svake godine za Božić (ona ima onu pravu starinsku metalnu mašinicu na kojoj se okreće ručka pa izlaze duguljasti oblici) i kad smo bili mali, moji rođaci i ja smo se uvijek s tim keksićima pretvarali da pušimo cigarete - bili smo kronični pušači

A što se tiče sastojaka, nekima se možda ne sviđa mast u kolačima, ali meni se čini da daje baš neku "starinsku" aromu  pa se u nekim receptima kod nas doma ona koristi.Osim toga, ako imate neku od ovih novijih, plastičnih (čitaj: jeftinih) mašinica za kolačiće kao ja, onda ćete u ovo morati dodati malo mlijeka jer će vam se u protivnom mašinica raspasti... Ja sam danas dodala sigurno 1dcl vrhnja za kuhanje da bi tijesto bilo dovoljno mekano da može proći kroz mašinicu.
Eto toliko od mene za večeras










damijenestoslatko @ 21:08 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
Arhiva
« » lis 2014
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
Glasuj na...

Blogerica.com